Većina mladeža na našem telu potpuno je bezopasna. Ipak, svaka nagla promena u veličini, obliku, boji ili teksturi mladeža može biti rani znak malignog melanoma – najopasnijeg oblika raka kože. Upravo zato je redovan samopregled, uz godišnje kontrole kod lekara specijaliste, jedan od najefikasnijih načina za ranu detekciju i potpuno izlečenje.

Šta je mladež i zašto se pojavljuje?

Mladež (lat. naevus) je benigna nakupina melanocita – ćelija koje proizvode pigment melanin i daju boju koži. Prosečna odrasla osoba ima između 20 i 40 mladeža raspoređenih po licu i telu. Neki su prisutni od rođenja (kongenitalni), dok se drugi razvijaju tokom detinjstva, puberteta i odraslog doba pod uticajem genetike, hormonskih promena i izlaganja suncu.

Većina mladeža nikada ne zahteva medicinsku intervenciju. Međutim, manji procenat može vremenom pretrpeti promene koje ukazuju na potencijalni rizik od razvoja malignog melanoma. Rana detekcija je ključna jer se melanom otkriven u početnoj fazi uspešno leči u više od 95% slučajeva.

ABCDE pravilo – Zlatni standard za samopregled mladeža

Dermatolozi širom sveta koriste takozvano ABCDE pravilo kao osnovni okvir za prepoznavanje potencijalno rizičnih mladeža. Ovu metodu možete primeniti i kod kuće, između redovnih kontrola kod lekara specijaliste.

A – Asimetrija

Bezopasni mladeži su najčešće simetrični – ako zamislite liniju kroz sredinu, obe polovine izgledaju približno jednako. Kada jedna polovina mladeža značajno odstupa od druge po obliku ili veličini, to je razlog za dodatnu pažnju i konsultaciju sa specijalistom.

B – Rubovi (Border)

Benigni mladeži imaju jasne, glatke i pravilne rubove. Ukoliko su ivice mladeža nazubljene, reckave, zamagljene ili nepravilne – kao da se „razlivaju" u okolnu kožu – potrebno je obaviti dermoskopski pregled. Neravni rubovi mogu ukazivati na nekontrolisan rast ćelija.

C – Boja (Color)

Zdrav mladež je ujednačene boje, najčešće u nijansi svetlo do tamno smeđe. Ako mladež sadrži više različitih boja – kombinaciju smeđe, crne, crvene, plave ili bele unutar iste promene – to je ozbiljan znak upozorenja koji zahteva hitnu konsultaciju. Posebnu pažnju obratite na mladeže koji su potpuno crni ili koji naglo menjaju boju.

D – Dijametar

Mladeži veći od 6 milimetara (otprilike veličina gumice na vrhu olovke) zaslužuju dodatnu pažnju. To ne znači automatski da su opasni, ali ih je neophodno pratiti i redovno proveravati kod dermatologa, naročito ako su uz veličinu prisutne i druge promene iz ABCDE spektra.

E – Evolucija (promena)

Ovo je možda najvažniji kriterijum. Svaka promena na mladežu – bio to nagli rast, promena oblika, boje, teksture, pojava svraba, bola, krvarenja ili stvaranje krastica – zahteva što hitnije javljanje lekaru specijalisti. Stabilan mladež koji se ne menja tokom godina uglavnom nije razlog za zabrinutost.

Ko je u povećanom riziku?

Određene grupe ljudi imaju statistički veću verovatnoću za razvoj melanoma. Važno je poznavati faktore rizika kako biste znali koliko često treba obavljati kontrole.

• Osobe sa svetlim tenom, svetlom kosom i svetlim očima
• Osobe sa velikim brojem mladeža (više od 50)
• Porodična istorija melanoma ili drugih karcinoma kože
• Osobe koje su imale teže opekotine od sunca, naročito u detinjstvu
• Osobe koje redovno koriste solarijum
• Pacijenti sa oslabljenim imunskim sistemom
• Osobe koje imaju atipične (displastične) mladeže

Čak i ako ne pripadate nijednoj od ovih grupa, redovna kontrola mladeža je preporučljiva – melanom se može razviti kod bilo koga, bez obzira na tip kože ili životne navike.

Dermoskopski pregled – Siguran put do dijagnoze

Dermoskopija je neinvazivna dijagnostička metoda koja omogućava lekaru da pomoću specijalnog uređaja (dermatoskopa) sagleda strukture mladeža nevidljive golim okom. Ovaj pregled je bezbolan, traje svega nekoliko minuta i pruža uvid u dublje slojeve kože bez potrebe za biopsijom.

Na osnovu dermoskopskog nalaza, lekar specijalista donosi odluku o daljem postupanju – da li je mladež bezopasan i zahteva samo praćenje, ili je potrebno njegovo uklanjanje i patohistološka analiza.

Kada i kako ukloniti mladež?

Uklanjanje mladeža je bezbedna i kratka procedura kada je izvodi lekar specijalista. Postoji nekoliko situacija kada se preporučuje uklanjanje:

• Mladež pokazuje znake rizičnih promena (ABCDE kriterijumi)
• Mladež se nalazi na mestu gde se često povređuje (pojas, grudnjak, vrat)
• Dermoskopski nalaz ukazuje na atipičnu strukturu
• Estetski razlozi – mladež smeta pacijentu

Nakon uklanjanja, svaki mladež se šalje na patohistološku analizu koja daje konačnu dijagnozu o prirodi promene. Ovo je jedini način da se sa sigurnošću utvrdi da li je mladež bio benigan ili je nosio rizik od maligne transformacije.

Kako pravilno izvršiti samopregled?

• Pregledajte se jednom mesečno, na dobrom svetlu, ispred ogledala.
• Koristite ručno ogledalo za leđa, zadnju stranu nogu i vrat.
• Pregledajte i teže dostupna mesta: između prstiju, ispod noktiju, tabane, poglavinu.
• Fotografišite mladeže kako biste lakše pratili eventualne promene.
• Svaku uočenu promenu odmah prijavite lekaru – ne čekajte.

Prevencija – Kako zaštititi kožu od melanoma?

• Koristite kremu sa SPF 30+ svakodnevno, čak i po oblačnom vremenu.
• Izbegavajte direktno sunce između 10 i 16 časova.
• Nosite zaštitnu odeću, šešir i naočare sa UV filterom.
• Potpuno izbegavajte solarijume.
• Obavljajte dermoskopski pregled mladeža jednom godišnje.

Zaključak

Prepoznavanje rizičnog mladeža nije komplikovano kada znate na šta da obratite pažnju. ABCDE pravilo je jednostavan alat koji vam omogućava da između dve kontrole kod lekara aktivno pratite stanje svojih mladeža. Važno je zapamtiti da samopregled ne zamenjuje stručni dermatološki pregled, ali značajno doprinosi pravovremenom otkrivanju potencijalnih problema.

Ako ste primetili bilo kakvu promenu na mladežu – ne odlažite pregled. Rana dijagnoza melanoma omogućava potpuno izlečenje u ogromnoj većini slučajeva.

Dođite u ordinaciju Hajrović kako bismo pregledali vaše mladeže, uradili dermoskopski pregled i iskreno razgovarali o tome da li je potrebno dalje postupanje.